“Napravi pauzu” (“Uzmi pet”) je dobro poznat signal za kratku pauzu i zapravo bi trebao da glasi „Daj pet“ budući da je namenjen roditeljima i nastavnicima. Kad god želite da vaše ili nečije dete uradi ili prestane da radi nešto i nailazite na otpor, dajte detetu pet sekundi, minuta, sati, dana ili čak nedelja da razmotri vaš zahtev i bićete nagrađeni saradnjom kakvu priželjkujete.
Kada su autoritarni stavovi i ponašanja odraslih bili smatrani “prirodnim poretkom stvari”, roditelji su govorili stvari poput sledećih:
– Pospremi ovaj nered! I to ODMAH!!
– Okači svoj kaput gde mu je mesto…….. smesta!
– Isprazni svoj tanjir….. sad odmah!
Jezik, postura tela, ton glasa i pogled komandovali su apsolutnu i neposrednu poslušnost, i svaku zadršku pratila bi sankcija. Sposobnost da se sopstvene potrebe i volja podrede superiornim autoritetima smatrana je preduslovom da bi neko postao uspešna glava porodice, supruga ili ”dobro” dete.
Postati uspešan kao glava porodice ili kao supruga nisu više jedini ciljevi u detinjstvu. Ako su i bili, strukture moći, porodice i industrije su se radikalno promenile u odnosu na prethodne generacije. Ciljevi detinjstva su dvostruki: jedan je da detinjstvo bude srećan i kreativan deo života, a drugi je da se postigne maksimum mentalnog i psihosocijalnog zdravlja svakog mladog čoveka
Kako bismo u ovome uspeli, sada znamo da moramo da obratimo pažnju na lični integritet svakog deteta, na takav način da deca nauče što više o tome ko su oni kao individue, koje su njihove potrebe, emocije i granice, i kako da sačuvaju svoj ljudski kao i morali integritet. Postoje i dalje situacije i mesta u životu gde ćemo morati da se podredimo autoritetu, ali moramo da budemo slobodni da bismo izabrali autoritet i uspostavili dijalog između discipline i našeg unutrašnjeg glasa – između saradnje i integriteta.
Ovo je oduvek bila želja i potreba dece, ali u vremenima kada je autoritet bio izuzetno moćan deca su videla samo jednu moguću opciju: da podrede svoj lični integritet i dostojanstvo. Danas i dalje možemo da čujemo kako se deca etiketiraju kao neposlušna, prkosna i buntovna kada pokušaju da sačuvaju svoj lični integritet govoreći “ne” pojedinim naređenjimaa. Budući da kada se rode, deca imaju malo iskustva i svesti o tome “šta je najbolje za njih”, ne protive se previše protiv samog sadržaja onoga što roditelji zahtevaju od njih. Oni se protive samo očekivanju od njih da budu poslušni bez pogovora i osećaju gubljenja svog dostojanstva.
Upravo sam proveo nekoliko nedelja sa svojim šestogodišnjim unukom i još dva deteta koja imaju dve i pet godina, i bili su puni primera kako deca pokušavaju da sačuvaju svoj integritet.
– Alex, idem u kupovinu i želim da pođeš sa mnom.
– Neću, igram se.
– Vidim da se igraš ali sam se nadao da ćemo provesti malo vremena sami nas dvoje.
Nema komentara ali deset minuta kasnije, dok sam išao prema kolima, čuo sam veseo glas: – Deda, mogu li sa tobom?
– Naravno, drago mi je da si našao vremena.
– Alex, želim da opereš zube pre nego što krenemo na plažu za pola sata.
– Ne želim da perem zube kad sam na odmoru.
– To ima smisla, pretpostavljam – ali to ipak mora biti obavljeno. Javi mi kad želiš da to bude. On odlazi da se igra bez daljeg komentarisanja i 5 minuta pre nego što smo krenuli kaže: – Dobro, ako baš moram, želim da to bude sada.
Devojčici od dve godine mama nudi supu i ona je odbija.
– Ali to je supa. Ti voliš supu. Hajde, jedi nešto ili ćeš kasnije biti gladna!
Ona odmahne glavom u znak odbijanja i majka skreće pažnju na sopstveni tanjir sa supom. Dve minute kasnije devojčica pokazuje kažiprstom na svoj tanjir i komandujućim glasom govori: “Ja, ja…ja…JA!” i dovrši supu sa zadovoljstvom.
Dva dečaka uživaju u gledanju crtanih filmova do kasno uveče.
– Dobro momci – vreme je da se bacite na spavanje.
– Oooo, ne! Zar ne možemo da gledamo ponovo ispočetka? Tako je dobro… I ti možeš da gledaš sa nama!
– Hvala ali ne hvala. Možete da gledate još 15 minuta.
Posle 15 minuta vraćam se nazad. Obojica me pogledaju i kažu:
– Zar već?!
– Da, već!
– Dobro… još 5 minuta… molim te?
– Ne!
– Dobro onda. (Isključuju DVD i odmah planiraju šta će da rade kad se probude ujutru).
Alex, misliš li da ćeš moći da dođeš ovde sam sledeće godine? To je direktan let i on traje nekih sat i po vremena.
– Mislim da sam još uvek mali za to.
– Da, to je tačno ove godine, ali mislio sam sledeće godine kad budeš napunio 7 godina.
– Ne znam …
– Važi, razmisli pa mi javi.
– Važi.
Nakon nedelju dana:
– Jesi li razmislio o tome da letiš sledeće godine sam?
– Radije bih da mama ili tata idu sa mnom.
– Da, razumem. Samo što postoji mogućnost da oboje neće imati vremena sledeće godine. Ali imamo još dosta vremena da razmislimo o tome.
Nekad ćete dobiti ne kao odgovor – i to već nakon 5 minuta – tada morate odlučiti šta da preuzmete sledeće. Možete reći:
– Važi, razumem te, ali ne bih hteo da čekam. Hteo bih da to uradimo sada.
– Važi, razumem te, ali imamo jako malo vremena pre nego što ćemo morati da izađemo napolje. Postoji li šansa da se predomisliš?
– Važi, voleo bih da znam zašto ne?
Ovi principi nisu važni zbog demokratije ili dečijih prava da odluče da li žele da operu zube, idu u vrtić ili na spavanje. U pitanju su egzistencijalni principi koji štite integritet deteta i lični intregritet i uče ih da na isti način postupaju i oni sa drugim ljudima. Ovi principi se takođe zasnivaju i na iskustvu koje je pokazalo da deca postaju kreativnija i fleksibilnija kada su ozbiljno shvaćena. To jednostavno predupređuje borbu oko moći kao i neprestalna pregovaranja.
Ali naravno postoji caka– to “radi” jedino ako iskreno poštujete integriteta i dostojanstvo drugih ljudi . Ne “radi” poput metoda kojim možete da postignete sve što poželite, niti kao politička strategija sa istom svrhom. Kada su deca tretirana kao objekti, oni negoduju, a kada su manipulisani, uzvraćaju istom merom. Dete koje je tokom odrastanja shvatano ozbiljno, tretirano sa poštovanjem i naučeno da uči kroz poverenje, mudrost i iskustvo roditelja i drugih odraslih, postaće zdravo dete koje ima neometan pristup sopstvenoj suštini i samodisciplini. Ukratko, ovo znači da je malo verovatno da ono postane žrtva bilo čega i bilo koga.
Jesper Jul
Ovaj tekst je autorsko delo Jespera Jula. Ukoliko želite da ga objavite na svom sajtu/portalu/blogu molimo vas da navedete autora teksta i link ka sajtu Familylab Srbija. Hvala vam na razumevanju.
