Zbunjeni smo, smemo li uopšte da grdimo dete? | Familylab Srbija

Zbunjeni smo, smemo li uopšte da grdimo dete?

Zbunjeni smo, smemo li uopšte da grdimo dete?

Podelite ovaj post

Share on facebook
Share on linkedin
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Share on telegram

Ako pod tim pojmom podrazumevate: etiketiranje, podučavanje, popovanje, posramljivanje, kolutanje očima, moralisanje, vaspitavanje “sa visine”, jedinstvenu priliku za kraći traktat o pravilima ponašanja, kritikovanje stilom “piton davi svoj plen”, manipulaciju, emocionalnu ucenu…

Onda, NE. (što ne znači da vam se to neće desiti)

A ako pitate da li je ok da budete ljuti i pokažete to?

DA!

Nego, umemo li da budemo ljuti, a da ne popujemo, manipulišemo, podučavamo? “Samo” jednostavno ljuti.

Nešto poput ovoga: “Poludim kada diraš moj računar. 1000 puta sam rekla i sad je dosta, neću više da to radiš” (mama viče, obrazi su joj se zacrveneli, gestikulira rukama)

I da smo onda svesni da bez obzira koliko dete ima godina, neće mu biti prijatno, možda će se uplašiti, zaplakati. A naš odnos će neko vreme biti obojen udaljenošću.

A onda kada se smirimo potražimo kontakt i kažemo npr: “Žao mi je, nisam znala bolje sem da vičem. Bila sam baš ljuta.”

I kraj. Da ne zahtevamo ništa, ne pričamo, bla bla bla… pustimo dete da oseti ovo što je upravo doživelo.

Osećanja su deo ljudskog iskustva. Mi smo ljudi i osećamo sva osećanja i ona prijatna i ona neprijatna. I to baš tako treba da bude.

A kako se to biva čovek, dete uči od nas. I ukoliko živi sa roditeljima koji veruju da je dobar porodični život, poput balona u kom treba da vlada harmonija i izostanak neprijatnih osećanja, dete često bude uskraćeno, da iz prve ruke iskusi i one ne tako prijatne situacije i sazna

„Ovo je moja mama kada je ljuta, a ovo sam ja“.

A upravo takva iskustva su nam neophodna da bi smo razvili dugoročno zdrav izbalansiran odnos sa sobom i svojim osećanjima.

I možda, da se pre nego što se bacimo na masteriranje fensi šmensi tehnika zen roditeljske smirenosti, 😉 vratimo se korak nazad (back to basic) i pitamo sebe:

Ko sam to ja kada sam ljut/a?

Kako znam da sam ljuta?

Gde je osećam?

Šta najčešće radim kada sam ljut/a?

*I naravno, kao svaki “dobar” savet i ovaj ne važi za sve roditelje. Gde je mera između ventiliranja svoje ljutnje pred decom i autentičnosti prva će vam (svojim ponašanjem) reći upravo vaša deca.

Ivana Muškinja, voditeljica Familylab Srbija spec.psihosocijalnog pristupa u socijalnom radu, porodični psihoterapeut

Ako je ovo tema koja vas “žulja” i potrebna vam je podrška na putu roditeljstva, pišite nam i zakažite roditeljsku konsultaciju: [email protected]

Prijavite se na naš newsletter

Pročitajte još tekstova

Porodica

Vrednosti u roditeljstvu – začin koji nedostaje

Kako nam jasne vrednosti mogu olakšati roditeljsku ulogu? Mi u Familylab-u pričamo o vrednostima, one su osnova i okosnica našeg rada! Pitate se kakve veze imaju vrednosti sa roditeljstvom? Sa

Zbunjeni smo, smemo li uopšte da grdimo dete?
Porodica

Zbunjeni smo, smemo li uopšte da grdimo dete?

Ako pod tim pojmom podrazumevate: etiketiranje, podučavanje, popovanje, posramljivanje, kolutanje očima, moralisanje, vaspitavanje “sa visine”, jedinstvenu priliku za kraći traktat o pravilima ponašanja, kritikovanje stilom “piton davi svoj plen”, manipulaciju,

Pridružite se našoj mejling listi i primajte najnovije članke, tekstove i informacije o aktivnostima koje pripremamo za vas.