Odabrala sam psihologiju da bih jednog dana napravila školu u koju bi deca želela da idu. Osnivala sam vrtić u koji su deca dolazila sa radošću, a na kraju dana više su voleli da zadrže roditelje u svom prostoru nego da odu. Radila sam i u dvojezičnom vrtiću na makedonskom i albanskom jeziku, gde sam naučila da ne postoji granica za povezivanje, osim poruke ,,Ne svidja mi se“ koja štiti lični integritet svakog deteta.
Imala sam sreću da iskusim različite profesionalne uloge, što mi je omogućilo da sagledam iste stvari iz različitih uglova, pa pored dečijeg, pogledala sam i u svet nastavnika i vaspitača i borbe sa kojima se suočavaju. Zajedno smo kreirali pristupe za međusobnu podršku i profesionalni razvoj.
Posvećena sam istraživanju dobrobiti dece i mladih i obuci u Geštalt terapiji.
Sa Familylab širim svoju perspektivu na roditelje, prve i najvažnije podržavaoce dece. U ovom pristupu prepoznala sam svoje lične vrednosti i pronašla nežnost u odnosima koje želim da vidim u ovom svetu.