„Bulling“*je opšti izraz za ono što ljudi rade kada ispoljavaju skrivenu agresiju i frustraciju na račun slabijih članova grupe i narušavaju njihov lični integritet. Verovatno je staro kao čovečanstvo i pojavljuje se gde god postoji veća grupa ljudi koja postoji i radi zajedno.
Dakle, zlostavljanje- bulling nije ograničeno samo na decu i mlade. Postoji i među nastavnicima, između nastavnika i učenika, ili između učenika i nastavnika, između roditelja međusobno, između poslodavaca i zaposlenih, kao i između kolega i nije zavisno od pola.
Zato što naše škole sve manje i manje obraćaju pažnju na potrebe dece i mladih, kao i nastavnika, fenomen “bulling- a” je eskalirao i postao metom kritika nastavnika, političara i stručnjaka. Takođe je definisan kao problem među decom. U stvarnosti, zlostavljanje proizilazi iz frustracije – a frustracija je postala zajednički imenitelj u većini naših škola. „Bulling“ će uvek postojati u većim grupama, ali kada eskalira na neprihvatljiv nivo, to je problem nedovoljnog liderstva – bilo u školi, vojsci ili banci. Kultura organizacije je odgovornost njenog rukovodstva – ne dece ili sekretara (ili ko god je najniži u hijerarhiji).
Zato što niko na važnom i odgovornom položaju ne želi da čuje takvu stvar, škole su naročito brze u usvajanju stava da su uzrok zlostavljanja današnja deca i njihovi neodgovorni roditelji bez socijalne kompetencije. Iznenađujuće je da niko ne razmišlja o razgovoru s direktorima dotičnih škola i ukazivanju na potrebu da poboljšaju svoj stil rukovođenja. Čak ni izvršni coaching koji je posebno fokusiran na razvoj relacionih veština, koje su direktorima škola odgovornim za više od osam stotina ljudi nesumnjivo potrebne, nije ni uzet u obzir. Mnogo je lakše i mnogo manje politički rizično usmeriti se na decu – iznova i iznova!
Ali činjenica je da su svi programi koji su pokušali da smanje učestalost bullinga i spreče ga bili usmereni prvenstveno na decu – i svi su propali: nisu ispunili što su obećali, nisu ostvarili svoje ciljeve. Iako je učestalost slučajeva zlostavljanja neznatno smanjena unutar dve do četiri godine, posle toga su postali češći i suroviji. Istraživanja sprovedena u Švedskoj i Norveškoj jasno su potvrdila ovu činjenicu, ali nisu bila sposobna ili voljna da predlože alternative. Ne dovodite u pitanje kompetenciju onih na vlasti, umesto toga proizvoljno i nepravedno postupajte s bespomoćnom decom! To izgleda da je opšti stav. Pored toga, odgovorne osobe se pitaju zašto deca i adolescenti ne odgovaraju uvek uljudno i zašto nisu dobri i poslušni kada dođu u kontakt s ovim oblikom skrivene političke i birokratske agresije. Činjenica je da takav stav samo zrači agresijom i na kraju nasiljem, dok moćni poliraju svoj oreol.
*Reč „bullying“ se na srpskom jeziku najčešće prevodi kao „zlostavljanje“ ili „maltretiranje“. Ovaj termin se koristi da opiše oblik agresivnog ponašanja koji ima za cilj da naškodi ili zastraši drugu osobu koja se često percipira kao slabija. Zlostavljanje može biti verbalno, fizičko, emocionalno ili čak i digitalno (kroz sredstva kao što su društvene mreže). Obično je reč o ponovljenom i dugotrajnom obliku ponašanja, iako se može javiti i kao izolovani incident. Osim toga, maltretiranje može postojati u različitim okruženjima, kao što su škole, radna mesta, porodica i online prostori.
